Mislim-dakle postojim!

Sve je nekako postalo naopacke. Sve vrednosti su se izopacile, i vise nije poenta biti covek, nego neizivljena stoka, koja gleda samo sebe. Niko ne gleda druge, a korist je jedino sto nas zanima. Nema vise bliskosti, ni pravih osecanja, pravih reci, a ako ih ima retke su, i najcesce ih iskvari ovaj stvani svet. Ja nisam negativna osoba, izuzetan sam pozitivac, ali vidim kako je oko mene. Nekada sam vidjala decu na ulici, kako se jure, kako uzivaju, kako se smeju, valjaju po blatu, a sada vidim tu decu koja se ne priblizavaju prljavstini da im se ne pokvari tablet. Nekada smo se smejali svemu, nekada smo se smejali od srece, zbog lepih dogadjaja, sada se smejemo tudjoj nesreci. Jeste,mnogo smo proziveli, teska su vremena, ali zar nije ironicno sto ih bas mi-ljudi cinimo takvima?! Nije iznenada nastao internet, niti su iznenada pare krenule da nestaju, nisu se iznenada ljudi odaljili. Radili smo na tome, tesko, i sporo, jako dugo. A na pobojsanju ne radimo, jer je kasno. Smesni smo mi ljudi, zalimo se, znamo da nabrojimo do detalja sta je pogresno, a ne znamo ni jedan korak da to promenimo. Izovor je da je kasno. Kako je kasno?! Kako znamo da je kasno?! Jel smo pokusali i videli da ne ide? Ne, samo se zalimo, pricamo o velikim promenama, e pa, nista ne pada sa neba. Sve se zarajuje, za sve se krvari, i bori takav je zivot. To cini rezultate isplativim. Krvavi rad, i najvece zadovoljstvo na svetu kada uspemo. Onaj osecaj da smo postigli nesto tako ispunjava i cini zivot lepim. Jer ipak, mi svi i zivimo da postignemo nesto. Svi imamo neki cilj, pre smrti.Imali smo,zapravo. Zasto nam cilj nije da zivimo u boljem svetu? Jesam, ja sam sanjar, mastar, i lupam ovde gluposti, ali kada bi svi imali moj mozak, mozak jednog deteta, ja garantujem da bi svet bio bolje mesto. Potrebna je cista dusa, a nju vam je pojeo, uzeo, kupio, unistio ovaj svet. Ali sve se da povratiti. Zar nije volja jaca od svega? Odgovor umornih ljudi bice:NE. Ali ja se kladim da jeste! Volja je naterala ljude da zive, da prezivljavaju,strah da se bore do smrti,ljubav da grade mostovo, bes i nezadovoljstvo su pokretali revolucije, a sta smo ako nismo besni i nezadovoljni. Znaci samo su nam volja i ljubav potrebni. Nadjite ih! Zelite da vase dete zivi u boljem svetu, zelite da dete vaseg deteta zivi u boljem svetu, e pa borite se!! Napred, protestujte, krvarite, puzite, vristite, placite, besnite, budite ocajni, ljuti, budite zivotinje koje nemilosrdno streme ka boljem zivotu. Imajte neke emocije, za ime Boga!!!!!!!!!! Nemojte da stojite, mrtvi i utuceni ovim teskim vremenima, jer ona ce vas samo jos vise unistiti, ako se ne borite. Progutace vas svi problemi, i postacete mrtve senke nekadasnih vas. Ne dozvolite to nikada. Volite se, ljubite se, smejte se, placite, jecajte, samo osecajte ciste emocije. I ODMAH CE BITI BOLJE. Eh,samo je ovo san, i ja samo uzalud pisem, jer necete se vi pokrenuti, nece ovo procitati ni 5 ljudi, ali ja cu biti  zadovoljna jer sam rekla sta mislim, jer placem dok pisem ovo, jer sam ziva, puna bola, puna srece, puna osecanja. Jer sam covek. Jer cu ja da se borim, jer ce moj zivot biti bolji, u mom svetu, pa makar morao taj svet biti van ovog. Makar zivela u zabludi, mastala, bila smatrana ludom, ja cu se krvnicki boriti da budem srecna. A vi-sedite,zalite se,prizivajte strara bolja vremena,koja ste sami unistili,i koja su zbog vas nestala. 

Buka, dranje, reci mrznje. Smrtne uvrede progovorene stisnutih zuba- uniste sve sto je lepo. Plac majke koju volis najvise na svetu, dok od coveka koga je nekada volela slusa reci koje od najgoreg neprijatelja nece cuti. Njegove suze, i moje iznenadjenje, nisam znala da mostrumi placu. Bude mi zao kada zaplace, ali se setim svih suza koje sam zbog njega isplakala, tesko je da mi bude zao. Hiljade suza sam pustila, od svoje desete godine. Ja sam ruzna, glupa, ne zasluzujem nista lepo, nista sto radim nije vazno, niti ista radim kako treba, samo si znao da sam glupa. Ne znam vise gde da trazim objasnjenje. Da li samo preterano brines, da li si previse temperamentan ? Ne znam... znam samo da u sve sto si lose rekao ja sam poverovala. Ja sam ruzna, glupa, ne zasluzujem nista.. Svaki dan, iznova, i iznova. Kao dobra pesma, kao losa pesma, kao ubod, kao rana.. Ostavi oziljak. Ureze se u tebe, i postane deo tebe. Glupa sam, ruzna.. Pratice me ceo zivot te reci, sputavace u toliko toga. A ti ni ne mislis o tome zar ne?! Ti samo vredjas, jer nisi raspolozen. Ti se istresas, a ja placem,trpim, pamtim. Patim. NIkada necu misliti da sam dovoljno dobra, uvek cu sebe spustati. Samo zbog tih bednih reci. Ponekad bih volela da si me tukao. Bila bih plava, deformisana, ali bar bi modrice prosle. Setim se ranijih godina, sve je proslo, sva ljubav, razumevanje, mir.. A jeste najgore imati pa nemati. Imala sam ljubav, mir, divnu sloznu porodicu. Ostala sam sa ovim.. Ovim rasulom, punim bola, nemira, tragedija, trauma, oziljaka, uzasa.. Moj mali svet, moj mir, moje utociste, je postalo nesto od cega bezim. Moja porodica je pocela da predstavlja sve ono sto ja ne volim, i ne zelim. Molim te, Boze, ocajnicki te na kolenima molim da vratis vreme, da me odvedes odavde, da uradis bilo sta, da nadjem svoj mir, svoju srecu, svoje detinjstvo. Ali vreme se ne vraca, nista se ne menja. Na meni je samo da ne dozvolim da takva bude moja porodica. I necu dozvoliti. Ne mogu ovo dva puta da prodjem. Ne zelim. Ne bih imala snage. Imam srece sto moj Rasa nikada tako nesto ne bi dozvolio. To znam. Boze, budi mi u pomoci. Pomozi mi da prezivim ovo, da zaboravim. Mene tamo negde ceka sreca, za par godina, sa mojim Rasom. Dozvoli mi da tada budem citava, da bih svu ljubav ovog sveta mogla dati svojoj deci, da nikada ne dozvolim da se osecaju ovako kako se ja sada osecam .  

Knez Mihajlova. Centar Beograda. Glavna ulica, mesto gde cete videti sve, od sviraca, preko zenica u bundama, do prosjaka. Mesto gde su nekim cudom svi uvek lepo obuceni,gde svi setaju u srecnim parovima.. A ja se sve nesto pitam, jel moguce da Srbi mogu da izgledaju civilizovano, ili smo takvi samo kada idemo u Usce, i na ostala beskorisna mesta, kako bi sto bi se reklo shopingovali? Knez izgleda lepo, lepe radnjice, lepi kafici, divan restoran na pocetku sa najlepsim lusterima koje sam ikada videla. Muzicari neverovantnog talenta,koji se smrzavaju na -4 stepena, ne bili dobili koji dinar, dok se Jelena Karleusa kupa u parama. Boze.. na svakom koraku nalazim nesto sto nije u redu sa ovom mojom zemljom. Jako stara bakica, skoro uvek stoji ispred teranove, uvek u istoj suknji i istim carapama, pruza drhtave, suve ruke, moleci za dinar. Malo je ljudi koji joj i pet dinara daju, a nema sanse da neko ko ide u teranovu nema 5 dinara, da ne pominjem nekog ko iz nje izlazi sa mast hev krpicom. Osmehnem se kada joj neko pruzi po stotku, i nasmeje joj se. Postoje oni koji joj saspu pare, da bi pred neznacima koji bace pogled ispali filantropi, ali u svojoj umisljenoj glavi, oni znaju da su bolji od nje, jer imaju vise para. A sta su pare danas, nego merilo...Svega! Mladi lepi svirac,andjeoskog glasa peva divne stare rok pesme, retko kada mu neko udeli pare. Polugola devojka, prodaje cestitke za nevidljivu organizaciju, svi stanu i kupuju. Sta nije u redu sa ovim svetom? Nije samo moja zemlja u pitanju, sto je najtuznije, nismo najgori, ma, nismo ni blizu.  Divni zaljubljeni par, od po 14 godina, sa cigarama, stoji i zivi zivot punim plucima! Stariji par, naucen pravim vrednostima, seta polako, drzeci se za ruke, gledajuci stare ploce, tu na uglu, pri kraju Kneza. Zamisljeni, izgubljeni turisti, neretko zadivljeni Beogradom, zaustavljaju Srbe, pitavsi ih za Dusanovu ulicu, oni naravno ne znaju. Koga zanima najstariji deo grada, ali zato ce vam svako znati reci gde je Usce,Peoples,ili Ilegala. Ne znaju gde su SANU,Filozovski fakultet,Univerzitet Servantes, iako se, krajnje ironicno, nalaze bas u Knezu. Ljudi bez danas svetih papira,i dozvola skupljaju svoje standove sa mindjusama, kada dodju komunalci, koji ih ganjaju kao ratne zlocince. Jer ipak, da neko zaradi pare, a da se drzava ne ogrebe o njega ne sme se dozvoliti! Zamisljena devojka, sa slusalicama u usima pevusi pesmu, hoda onako kako neko hoda kada ga pesma ponese, a dve ,,ribe,, od glave do pete u Nike-u joj se smeju. Zasto jednostavno ne upadne u kolotecinu, nimalo se ne izdvajajuci, zasto ne prekine da uziva u muzici, i slobodno je peva naglas,to nije normalno?! Mackice tigrice, sa tri grama mozga, tada pokusavaju da dokuce sta nije u redu sa tom jadicom, koja se ne ponasa kul. Druga devojka njih dve prezrivo gleda, uvidevsi da se podsmevaju divnoj devojci, prilazi im, i krece da peva,opici legendarnu rok pesmu, one gledaju sta se desava i odlaze u cudu. Ja se smejem, pruzam ruku devojci, i krecem sa njom da razgovaram o svemu sto sam uocila. Slazemo se potpuno sto se svega tice, umiremo od smeha, i katastrofalno pocinjemo da iritiramo fine i uzdrzane Srbe, koji su sada u Knezu,a tesko je odrzati koncentraciju potrebnu da Srbin izgleda kao nedivljak. Nas dve to ne zanima, pocinjemo da pevamo sa gitaristom, i privlacimo paznju mnogih ljudi. I tako, dan tece, sve se ponavalja, pada mrak. Tada vise nista nije toliko fino, divno obucene devojke,koje se vracaju kuci pijane, muskraci koji ih jure, fine lepo obucene zene,za divno cudo trezne, mirno setaju. Ali je Knez vraski lep. Beograd je vraski lep. Samo ima jednu manu, koja me nekada tera da placem... Samo ga ljudi kvare. Samo mi smetaju Srbi divljaci, koji bi coveka za Facebook slikali dok umire, koji bi to postavljali na statuse, koji bi se pored mrtvaka slikali, koji prosjaku ne bi ni paru dali, a prodaju bubreg za koncert J-Lo.

Meni deka kaze da je nekada bilo lepo, da su ljudi bili bliski, da je vladala harmonija, doduse ponekad narusavana, ali cemu drugo i sluzi? Gde je nestalo to vreme? Cini mi se da je ostao samo prah od tog vremena,koji su udahnule Beogradske ulice,duboko sakrile ispod asvalta,toliko da retko ko uspe da oseti tu ljubav, slogu i zivot. Jedino smo prah losih strana udahnuli, i sada se vise nego ikada trudimo da se taj prah rasiri, i postajemo tako robovi vremena, hladni za sve, okupirani samo i jedino sobom. Tuzno. 

Volim te : reci koje je divno cuti , jos lepse osetiti , ali najlepse razumeti . Ali ja njega volim . Mlada sam , recice stariji da sam zaludjena , da su oni sve to prosli , da je to samo mladalacka zaljubljenost . Ali ja svim srcem verujem da nije ! On .. on je sve sto sam oduvek zelela , i nesto sto cu uvek zeleti . Zna me bolje nego sto ja znam sebe , bio je uz mene kada niko drugi nije , davao mi je da budem srecna sa drugim , i ako me nije preboleo . Slusao je kako placem zbog svog decka , a terao me je da ostajem sa njim , iako je vise od svega ON sam zeleo da bude samnom . Plakao je zbog svake moje suze , smejao se uvek kada sam ja srecna . Kada prica o meni toliko bi se uziveo , da je bilo nemoguce ne primetiti koliko to stvarno oseca , i misli . Ja sam za to vreme , dok me je voleo , i dok je patio za mnom , bila sa drugim . Cekao me je , i kada nije bilo nade da cu doci . I na kraju , taj drugi je nestao . Ostali smo samo on i ja . Taj dan , kada sam ga videla , slobodna , i samo njegova , smejali smo se kao ludi . On je bio tako srecan , gledao me je ocima deteta , ponavljajuci : ,, Vise te ne pustam ,, ! To je meni trebalo , svi su me pustili , ostavili , razocarali . Ali njemu sam verovala ,  samo njegovom obecanju i verujem !

On je moje sve . On je moj oslonac , moja snaga , druga polovina moga srca . On je neko ko me pogleda u oci , i zna sta mi je . Neko ko zna sve o meni . Neko ko bi ubio za mene . Neko kome svaka moja suza , pada teze nego meni samoj . On je neko ko me voli , onako iskreno i bez granica . On je neko , ko mi donese cvece kada sam bolesna . Neko ko ce svima da kaze ona je ta ! Neko ko veruje u one stare ljubavi . Neko ko veruje u zauvek , iako se plasi da ce vreme sve da unisti . On je isti kao ja , a sa druge strane , prokleto razlicit . ON JE MOJA DUSA! 

Ne znam , stvarno ne znam . Osecam da je ovo drugacije . Kada ga vidim , osecam se siguruno ,prelepo . . Mirno . . Bez ikakvih briga . To , to mi se nikada nije desilo . Nije mladalacka ljubav , nije nesto sto prolazi . On je neko ko mi je toliko promenio zivot , ko me je naucio toliko toga . Nikada necu sresti nekog slicnog njemu , u to sam sigurna . Pa ko se kupa u fontani , ko skuplja djubre po ulici , ko otvara devojkama vrata , ko kaze nazdravlje ljudima koje ne zna , kada ih cuje da kinu , ko place kada ga dirne pesma , ko jos veruje u ono starinsko udvaranje  , ko je toliko skroman , ko je toliko lud da me prosi na sred kafica , da mi peva na sred ulice , da podrigne na sred iste , da me juri , i da se dere za mnom , ko pomaze staricama da predju ulicu , ko ima takve snove i takvu strast prema zivotu , KO!? Osim njega !  Nikada necu naci nikoga zbog koga cu se osetiti tako sigurno , ko ce se toliko truditi oko mene , ko ce biti toliko savrsen za mene , ko ce tako razumeti , mene ovako cudnu . NIKADA !  Zato te molim , Boze ... Samo ti trazim njega , zauvek ! Boricu se koliko znam , kako znam i umem ! Sve cu da uradim , samo da ga zauvek imam kraj sebe ! Ja nisam zaljubljena , niti zaludjena njime , znam svaku njegovu manu , bila sam tu i kada me je terao od sebe , cekala sam ga sat vremena kada je kasnio , nekada i vise , cekala sam ga dve nedelje dok se premisljao , da bi me na kraju ostavio .. Znam i za njegove lose dane , i strane . Ali ga volim , vise od svega . Molim te , samo mi njega daj , i bicu srecna , zauvek  !

Suncani dani . Ja ne mogu da ih docekam . Svi oni srecni ljudi , sva ona mala deca , koja se brckaju u vodi . I svi tuzni dani , ce nekako tada izgledati manje tuzno . Hvala Bogu , pored odredjenih problema , koji su jednostavno postali nesto svakidasnje , zivot je generalno dobar . Neki dani me cine toliko srecnom , neki tuznom . Ali tako i treba zar ne ? Dok god preovladjuju ovi srecni dani , ja sam u redu , i sve je u redu. A i kako ne biti srecan , jos uvek je hladno , ali kada sunce sija , nekako je sve lepo , sve izgleda preporodjeno , ja se stvarno preporodim . Ja sam jos uvek u neku ruku dosta detinjasta , i volim sankanje i sneg , ali nista na ovom svetu ne moze da se poredi sa osecajem kada te obasja i ogreje zrak sunca . Osetim se tako .. Posebno . Imam takvu inspiraciju za svoje pesme , takvu inspiraciju za stvaranje neke muzike . Volim to . Jer je meni muzika nacin sporazumevanja , a kada imam inspiraciju , lakse se ,,izrazavam,, . I tako , sve je lepo . Ljubav cveta , i u ovim godinama je suludo reci . Ali nekako je sve savrseno , izgleda kao da ce potrajati . Nadam se da hoce . Prijateljstva su kako treba . Skola je solidno . Glas mi se pobojsava , radim i na tome . Eto , to mi cine ovi suncani dani . Sve gledam sa vedrije strane , mada to uvek radim , ali ovi dani kao da mi zabranjuju da budem tuzna . Cini mi se da bi svojom tugom vredjala njihovu lepotu . Tako da , koliko god glupo zvucalo , jednostavno necu da tugujem . Kazem to sebi , i cesto i poslusam . Nekako bezim od stvari koje bi mi mogle naneti tugu , i uspevam da pobegnem , u vecini slucajeva , jer i dalje postoje one stvari od koji se ne moze pobeci . Ali i one su deo zivota . Eto , ovo sunce me je nateralo da razmisljam , i shvatim da nije sve tako lose . Da uvek moze i gore , ali ja to gore necu dopustiti , bar koliko je u mojoj moci. Ne znam kako dodjoh sa sunca na samu sebe , ali kako kaze moj deda , cudan je tok misli kod ludih ljudi :D

Ovo sunce je u meni probudilo , kako moja majka kaze moje unutasnje sunce , i volim kada se to desi . Tada mi je osmeh na licu , gotovo uvek . A to mi je i najveca zelja . Da svaki dan ispunim , i da svaki dan bude srecan . Nemoguce je da bude bas tako , ali dok god sam blizu ja sam zadovoljna . Hvala ti , sunce , sto mi pokazujes svetlu stranu ovih dana , kako u bukvalnom smislu  , tako i onako kako samo ja razumem . 

Koliko se nas do sada pitalo sta je zivot ? Ustvari ko nije ? Da li je to onaj period od rodjenja do smrti, ili za neke cak i ono posle smrti .. Ja sam mozda i premlada da znam sta je zivot , jer ni polovinu njega nisam ni prozivela .. Ali znam sta je ovaj period koji sam do sada prezivela .. Uspela sam da ga donekle dokucim , i definisem, iako mislim da je tako bitne stvari nemoguce definisati.. Ali ja sam uspela da mu dam znacenje .. Neki ce razumeti, neki nece .. Nije ni bitno.. Da svi razumeju moje misli i reci.. Bila bih kao svi, i svi me poznavali, i shvatali .. A to ne zelim .. Jer ja sam stvarno mnogo drugacija od ostalih .. Ja sam, mozda zbog mojih godina, neko ko je veciti optimista , neko ko se smeje i kada su mu oci pune suza .. Neko ko voli ovu prokletu Srbiju , mozda bas zbog sve nesrece koju je pretrpela ... Neko ko voli svaku sitnicu , neko ko se rasplace kada joj neko kaze da je voli , jer to mnogo retko cuje , neko ko da sav svoj novac od uzine nekom sviracu u Knezu , kakav god bio .. Neko ko ima svoj san, i svoju isplaniranu buducnost .. Znam da meni nije najgore, i da od ovog jadnog finasijskog stanja moje porodice , od tatine krize srednjih godina zbog kojih je poludeo i mene uzeo za zub , rekao mi stvari koje od najgorih neprijatelja nisam cula , od mog brata koji ume i da me pretuce , od svih ljudi u mojoj skoli koji misle da sam kurva jer sam bila sa dva decka iz nje .. Ima gore! Mogla sam da nemam tog oca , da nemam tog brata , da nemam tu porodicu sa problemima , da ne idem u tu skolu u koju idem .. A i sa druge strane, ja sam sa ovih mojih 16 godina nasla prijatelja za ceo zivot , musko koje me postuje i koje bi zivot dalo za mene , to nikada nisam imala , a o drugaricama da ne pricam .. Imam ih jako puno , i vec dugo su uz mene .. I nikad me nisu izdale .. Imam cak i decka .. I to ce vama verovatno biti smesno .. Ali stvarno ga puno volim ... Jer mi je on dopunio taj nedostatak koji imam zbog oca i brata .. Jer ja zbog njih nisam verovala muskarcima , on je sve promenio .. Pre njega su me svi muskarci koje sam ikada upoznala tretirali kao djubre .. A i to sam prezivela .. I sada da se vratim na pocetak ..

Sta je zivot?? Mala sam i za nekih 30 godina cu tek moci stvarno da odgovorim na to pitanje .. Mozda ni tada u potpunosti .. Ali ako sve bude kako treba recicu da mi je zivot moja porodica ... Bicu srecna jer moja deca nikada nece imati oca kakvog sam ja imala .. Jer moja cerka,ako je budem imala, nikada nece imati brata kakvog ja imam ... I da cu biti kao moja majka, tako jaka, hrabra, i to je jedino sto zelim da bude moja porodica , samo da bude drugacija od ove sada .. Zelim da i dalje imam ove prijatelje, ili neke nove .. A za sada moj zivot je ono sto ja mislim da jeste .. Nerazumljivo.. Mozda .. Ali samo ja razumem.. Ali zar nije najbinije da ja razumem .. Niko drugi ni ne mora .. MOJ zivot je stvarno moja stvar .. Moja majka je moj  zivot , moji prijatelji su moj zivot , moja sreca je moj zivot , moje suze su moj zivot , moja ljubav je moj zivot .. Moj zivot je , ponavljam , ono sto ja zelim da bude.. I nadam se da ce i za 50ak godina biti to isto ! :) Ako bude , bicu najsrecnija , tada vec zena , na celom svetu :D

Prijatelj...To je pojam,koji vecno budi pitanja..Sta je ustvari pravi prijatelj?

Neko koga znate ceo zivot,ko vas zna napamet,ko je uvek tu za vas...?Kazu da je za sve potrebno vreme i da se pravi prijatelji sticu godinama..I da se samo takvima moze verovati..Alii...Sta je sa onima,koji su jako kratko tu,ali su uvek tu...Oni prijatelji,ciji te sam zivot uci,koji imaju toliko saveta,jer su toliko prosli?Zasto oni ne bi bili pravi,isreni prijatelji..Ako su uvek tu...?Po meni je to prijatelj..Ono,kada zoves u pola noci,kada je dovoljna jedna poruka da dolete,da vam spasu dan..Kada ne morate da pitate,jer znate da su uvek tu..VAs licni super heroj..Ja imam nekoliko takvih prijatelja..Hvala Bogu na tome..Jer ljudi koji mene okruzuju,ljudi kojima ja verujem...E,to su ljudi!!

Ovu cu pricicu posvetiti jednoj takvoj devojci..Znam je nekih 7 meseci,i to jeste malo..Kako neko za sedam meseci,moze da udje u moj zivot,i shvati nesto sto ni ja sama ne mogu da shvatim?..Ne znam kako moze,ali njoj uspeva..Mlada devojka,sa iznenadjujuce puno iskustva,neverovatno jaka,neverovatno iskrena...Takvi se ljudi retko danas nalaze,jer se takvi ljudi retko radjaju..Kada je covek slusa,dok prica o zivotu,pomislio bi da je neka zena u dubokoj starosti,sa hiljade i hiljede prica,koje su uvek poucne..Svaka njena rec,vuce neko secanje,svaka njena suza,odraz je bolne uspomene..Neverovatno je skromna,prizemna,i realna..Stvari vidi onakvima kakve jesu,i uvek ce reci ono sto misli...Kao da ne pricam o stvorenju sa ove zemlje,je l da..? 

ALi jeste,ta ista devojka,koja je prosla toliko toga,za tako kratko vreme,cije su reci,kao reci velikih mudraca,koja zna sve o svemu,ali ne iz knjiga,iz zivota,koja bi zivot dala za svakog ko je bitan u njenom zivotu,koja zasluzuje srecu vise nego bilo ko drugi,jer je tuge imala u zivotu...Ta ista devojka,postoji u mom zivotu,i stoji visko na listi najboljih prijatelja..Ta devojka je postala moj uzor,moj oslonac,moja zamena za sestru,koju nikada nisam imala..

Toj devojci ovako zahvaljujem za sve,sto je ucinila,a lista tih stvari nije mala,zahvaljujem sto je uvek tu,i uvek zna sta da kaze i uradi...Ovim putem proklinjem svakoga ko ju je ikada povredio,nazalost ni ta lista nije mala..I porucujem joj da sam pocastvovana sto je imam u svom zivotu..I da se takvi kao ona retko radjaju..I da sam uvek tu za nju...

I hvala ti! Puno ti hvala...♥ Na svemu... E♥ Jer nekada stvarno nije potrebno vreme..

Prica se zove kao nikada pre..

Tipicna ljubavna prica? Mozda..Za mene nije..Za mene je posebna..Drugacija od bilo koje druge..Moze biti zato sto je moja..

Nisam bila iskusna u ljubavi,igrali su se sa mnom...Nisu me postovali..Bila sam tipicna igracka za muskarce...Prvi decko me je jako lose tretirao..A bio je i mladji od mene...Ni intelektuano mi nije bio dorastao..A pustala sam ga da mi vodi ceo zivot,ovako mlada u 15 godina..Gazio me je,nije me postovao,varao me je..Nisam marila..Dozvoljavala sam sve..Misleci da je jedini...Nije bio...Sa njim je bilo gotovo,napokon...Ali ja sam i dalje patila za tom nezdravom vezom..

Dosao je drugi..Ah,bilo je lepo..Dok nisam videla njegovo pravo lice...Raskinuo je u jednoj poruci...Neko kome sam neverovatno verovala..Obecao je da me nece povrediti...Ispostavilo se da je isti...I tako..Samo dve veze..A ja sam bila skrhkana.. Prestala sam da verujem..JA!..Da me znate,znali bi da sam najpozitivnije stvorenje...Svemu dajem drugu sansu..Sta god da se desii..

Za krato vreme..Nasla sam utehu za tugu..On je bio..Jednom recju...Predobar..Ali naravno..Nista nije savrseno..Nije hteo da se vezuje..I naravno,nisam ja ocekivala brak...Ali sam zelela nesto malo znacajnije..Jer koja je svrha veze,ako joj se unapred planira kraj?? Sa njim je bilo divno,opusteno,zbog starih oziljaka se nisam vezivala..I bilo je lepo..Prelepo..Ali je falilo..TO NESTO...Bar njemu..Poceo je da se udaljava..I eto..Mirno i lepo..Zavrsilo se..E to je bolelo!!Ostali smo toliko bliski..I nedostajao mi je..Ali nije zeleo opet..NIje bilo vreme za nas..Po obicaju,nisam dugo patila..

I onda..Posle svih tih suza..Dolazi on..Gitarista-cudak obucen u kosulje,razocaran u zivot,opsednut svojom gitarom i muzikom,bezdusan,hladan prema svemu i svima,razocaran u zivot,neko ko je odustao..Bili smo totalne suprotnosti..Radio je stvari koje ja nisam podnosila..Bio je neopisivo cudan..Ali za razliku od svih drugih.trudio se,bio je pazljiv..Slomljenoj dusi kao meni je bas to trebalo..Govorio mi je divne reci..Zvucale su iskreno..Ali sam mu trazila vremena..Dao mi je vremena..Davao mi je sve..Radio je sve sto zelim..A glupa proslost je u meni budila pitanje..Da li ima skriveni motiv..?Da li je stvarno takav..?Da sam samo znala..! :) 

Vreme je prolazilo..I dan je bio nista bez njega..Trebao mi je..Prijale su mi njegove reci,osmesi,zagrljaji,taj njegov cudan i sarkastican smisao za humor..Sve mi je prijalo..Bilo je cudno..Ali sa njim je i cudno bilo lepo,sa njim je u ruzno bilo lepo..Sve je cinio lepim..A i ja sam njemu..Izvukla sam ga iz depresije..I polako ali sigurno..Postaji smo ovisni jedno o drugo..Ali je prijalo..Zaljubila sam se u njega,a cak me nije ni poljubio..A htela sam da cekam..Sve ono iz proslosti..Sva bol,bila je tu negde..Nije lako zaboraviti..Prepustiti se opet nekome..Sta ako je kao drugi..? Uvek je to pitanje isplivavalo,iako sam znala da nije..Ali nastavila sam..Upoznvala sam ga..Bio je drugaciji..I u dobrom i u losem smislu..Nekako mu je za sve osim mene i gitare bilo svejedno..To je cudno..Ali mene je to cudno,najvise i privlacilo..

Drzala sam se neko vreme.dok mi vec i nisu nestali razlozi za cekanje..Bilo je tesko suzdrati se,ne prepustiti se tom savrsenstvu,previse je mamilo..Usledio je prvi poljubac...Onaj opis u knjigama..Kada ti srce kuca trista na sat,kada si najsrecniji na svetu,kada si ceo i potpun,dlanovi se znoje,i smejes se dok ga ljubis,i ceo svet oko vas nestaje..Uspeo je da mi podari taj osecaj jednim poljubcem..I dan danas mi daje taj osecaj..Uvek..I sa njim je stvarno..Kao nikada pre..Napokon volim,i neko me voli..Kao nikada pre! ♥M