Mislim-dakle postojim!

Prijatelj...To je pojam,koji vecno budi pitanja..Sta je ustvari pravi prijatelj?

Neko koga znate ceo zivot,ko vas zna napamet,ko je uvek tu za vas...?Kazu da je za sve potrebno vreme i da se pravi prijatelji sticu godinama..I da se samo takvima moze verovati..Alii...Sta je sa onima,koji su jako kratko tu,ali su uvek tu...Oni prijatelji,ciji te sam zivot uci,koji imaju toliko saveta,jer su toliko prosli?Zasto oni ne bi bili pravi,isreni prijatelji..Ako su uvek tu...?Po meni je to prijatelj..Ono,kada zoves u pola noci,kada je dovoljna jedna poruka da dolete,da vam spasu dan..Kada ne morate da pitate,jer znate da su uvek tu..VAs licni super heroj..Ja imam nekoliko takvih prijatelja..Hvala Bogu na tome..Jer ljudi koji mene okruzuju,ljudi kojima ja verujem...E,to su ljudi!!

Ovu cu pricicu posvetiti jednoj takvoj devojci..Znam je nekih 7 meseci,i to jeste malo..Kako neko za sedam meseci,moze da udje u moj zivot,i shvati nesto sto ni ja sama ne mogu da shvatim?..Ne znam kako moze,ali njoj uspeva..Mlada devojka,sa iznenadjujuce puno iskustva,neverovatno jaka,neverovatno iskrena...Takvi se ljudi retko danas nalaze,jer se takvi ljudi retko radjaju..Kada je covek slusa,dok prica o zivotu,pomislio bi da je neka zena u dubokoj starosti,sa hiljade i hiljede prica,koje su uvek poucne..Svaka njena rec,vuce neko secanje,svaka njena suza,odraz je bolne uspomene..Neverovatno je skromna,prizemna,i realna..Stvari vidi onakvima kakve jesu,i uvek ce reci ono sto misli...Kao da ne pricam o stvorenju sa ove zemlje,je l da..? 

ALi jeste,ta ista devojka,koja je prosla toliko toga,za tako kratko vreme,cije su reci,kao reci velikih mudraca,koja zna sve o svemu,ali ne iz knjiga,iz zivota,koja bi zivot dala za svakog ko je bitan u njenom zivotu,koja zasluzuje srecu vise nego bilo ko drugi,jer je tuge imala u zivotu...Ta ista devojka,postoji u mom zivotu,i stoji visko na listi najboljih prijatelja..Ta devojka je postala moj uzor,moj oslonac,moja zamena za sestru,koju nikada nisam imala..

Toj devojci ovako zahvaljujem za sve,sto je ucinila,a lista tih stvari nije mala,zahvaljujem sto je uvek tu,i uvek zna sta da kaze i uradi...Ovim putem proklinjem svakoga ko ju je ikada povredio,nazalost ni ta lista nije mala..I porucujem joj da sam pocastvovana sto je imam u svom zivotu..I da se takvi kao ona retko radjaju..I da sam uvek tu za nju...

I hvala ti! Puno ti hvala...♥ Na svemu... E♥ Jer nekada stvarno nije potrebno vreme..

Prica se zove kao nikada pre..

Tipicna ljubavna prica? Mozda..Za mene nije..Za mene je posebna..Drugacija od bilo koje druge..Moze biti zato sto je moja..

Nisam bila iskusna u ljubavi,igrali su se sa mnom...Nisu me postovali..Bila sam tipicna igracka za muskarce...Prvi decko me je jako lose tretirao..A bio je i mladji od mene...Ni intelektuano mi nije bio dorastao..A pustala sam ga da mi vodi ceo zivot,ovako mlada u 15 godina..Gazio me je,nije me postovao,varao me je..Nisam marila..Dozvoljavala sam sve..Misleci da je jedini...Nije bio...Sa njim je bilo gotovo,napokon...Ali ja sam i dalje patila za tom nezdravom vezom..

Dosao je drugi..Ah,bilo je lepo..Dok nisam videla njegovo pravo lice...Raskinuo je u jednoj poruci...Neko kome sam neverovatno verovala..Obecao je da me nece povrediti...Ispostavilo se da je isti...I tako..Samo dve veze..A ja sam bila skrhkana.. Prestala sam da verujem..JA!..Da me znate,znali bi da sam najpozitivnije stvorenje...Svemu dajem drugu sansu..Sta god da se desii..

Za krato vreme..Nasla sam utehu za tugu..On je bio..Jednom recju...Predobar..Ali naravno..Nista nije savrseno..Nije hteo da se vezuje..I naravno,nisam ja ocekivala brak...Ali sam zelela nesto malo znacajnije..Jer koja je svrha veze,ako joj se unapred planira kraj?? Sa njim je bilo divno,opusteno,zbog starih oziljaka se nisam vezivala..I bilo je lepo..Prelepo..Ali je falilo..TO NESTO...Bar njemu..Poceo je da se udaljava..I eto..Mirno i lepo..Zavrsilo se..E to je bolelo!!Ostali smo toliko bliski..I nedostajao mi je..Ali nije zeleo opet..NIje bilo vreme za nas..Po obicaju,nisam dugo patila..

I onda..Posle svih tih suza..Dolazi on..Gitarista-cudak obucen u kosulje,razocaran u zivot,opsednut svojom gitarom i muzikom,bezdusan,hladan prema svemu i svima,razocaran u zivot,neko ko je odustao..Bili smo totalne suprotnosti..Radio je stvari koje ja nisam podnosila..Bio je neopisivo cudan..Ali za razliku od svih drugih.trudio se,bio je pazljiv..Slomljenoj dusi kao meni je bas to trebalo..Govorio mi je divne reci..Zvucale su iskreno..Ali sam mu trazila vremena..Dao mi je vremena..Davao mi je sve..Radio je sve sto zelim..A glupa proslost je u meni budila pitanje..Da li ima skriveni motiv..?Da li je stvarno takav..?Da sam samo znala..! :) 

Vreme je prolazilo..I dan je bio nista bez njega..Trebao mi je..Prijale su mi njegove reci,osmesi,zagrljaji,taj njegov cudan i sarkastican smisao za humor..Sve mi je prijalo..Bilo je cudno..Ali sa njim je i cudno bilo lepo,sa njim je u ruzno bilo lepo..Sve je cinio lepim..A i ja sam njemu..Izvukla sam ga iz depresije..I polako ali sigurno..Postaji smo ovisni jedno o drugo..Ali je prijalo..Zaljubila sam se u njega,a cak me nije ni poljubio..A htela sam da cekam..Sve ono iz proslosti..Sva bol,bila je tu negde..Nije lako zaboraviti..Prepustiti se opet nekome..Sta ako je kao drugi..? Uvek je to pitanje isplivavalo,iako sam znala da nije..Ali nastavila sam..Upoznvala sam ga..Bio je drugaciji..I u dobrom i u losem smislu..Nekako mu je za sve osim mene i gitare bilo svejedno..To je cudno..Ali mene je to cudno,najvise i privlacilo..

Drzala sam se neko vreme.dok mi vec i nisu nestali razlozi za cekanje..Bilo je tesko suzdrati se,ne prepustiti se tom savrsenstvu,previse je mamilo..Usledio je prvi poljubac...Onaj opis u knjigama..Kada ti srce kuca trista na sat,kada si najsrecniji na svetu,kada si ceo i potpun,dlanovi se znoje,i smejes se dok ga ljubis,i ceo svet oko vas nestaje..Uspeo je da mi podari taj osecaj jednim poljubcem..I dan danas mi daje taj osecaj..Uvek..I sa njim je stvarno..Kao nikada pre..Napokon volim,i neko me voli..Kao nikada pre! ♥M