Mislim-dakle postojim!

Knez Mihajlova. Centar Beograda. Glavna ulica, mesto gde cete videti sve, od sviraca, preko zenica u bundama, do prosjaka. Mesto gde su nekim cudom svi uvek lepo obuceni,gde svi setaju u srecnim parovima.. A ja se sve nesto pitam, jel moguce da Srbi mogu da izgledaju civilizovano, ili smo takvi samo kada idemo u Usce, i na ostala beskorisna mesta, kako bi sto bi se reklo shopingovali? Knez izgleda lepo, lepe radnjice, lepi kafici, divan restoran na pocetku sa najlepsim lusterima koje sam ikada videla. Muzicari neverovantnog talenta,koji se smrzavaju na -4 stepena, ne bili dobili koji dinar, dok se Jelena Karleusa kupa u parama. Boze.. na svakom koraku nalazim nesto sto nije u redu sa ovom mojom zemljom. Jako stara bakica, skoro uvek stoji ispred teranove, uvek u istoj suknji i istim carapama, pruza drhtave, suve ruke, moleci za dinar. Malo je ljudi koji joj i pet dinara daju, a nema sanse da neko ko ide u teranovu nema 5 dinara, da ne pominjem nekog ko iz nje izlazi sa mast hev krpicom. Osmehnem se kada joj neko pruzi po stotku, i nasmeje joj se. Postoje oni koji joj saspu pare, da bi pred neznacima koji bace pogled ispali filantropi, ali u svojoj umisljenoj glavi, oni znaju da su bolji od nje, jer imaju vise para. A sta su pare danas, nego merilo...Svega! Mladi lepi svirac,andjeoskog glasa peva divne stare rok pesme, retko kada mu neko udeli pare. Polugola devojka, prodaje cestitke za nevidljivu organizaciju, svi stanu i kupuju. Sta nije u redu sa ovim svetom? Nije samo moja zemlja u pitanju, sto je najtuznije, nismo najgori, ma, nismo ni blizu.  Divni zaljubljeni par, od po 14 godina, sa cigarama, stoji i zivi zivot punim plucima! Stariji par, naucen pravim vrednostima, seta polako, drzeci se za ruke, gledajuci stare ploce, tu na uglu, pri kraju Kneza. Zamisljeni, izgubljeni turisti, neretko zadivljeni Beogradom, zaustavljaju Srbe, pitavsi ih za Dusanovu ulicu, oni naravno ne znaju. Koga zanima najstariji deo grada, ali zato ce vam svako znati reci gde je Usce,Peoples,ili Ilegala. Ne znaju gde su SANU,Filozovski fakultet,Univerzitet Servantes, iako se, krajnje ironicno, nalaze bas u Knezu. Ljudi bez danas svetih papira,i dozvola skupljaju svoje standove sa mindjusama, kada dodju komunalci, koji ih ganjaju kao ratne zlocince. Jer ipak, da neko zaradi pare, a da se drzava ne ogrebe o njega ne sme se dozvoliti! Zamisljena devojka, sa slusalicama u usima pevusi pesmu, hoda onako kako neko hoda kada ga pesma ponese, a dve ,,ribe,, od glave do pete u Nike-u joj se smeju. Zasto jednostavno ne upadne u kolotecinu, nimalo se ne izdvajajuci, zasto ne prekine da uziva u muzici, i slobodno je peva naglas,to nije normalno?! Mackice tigrice, sa tri grama mozga, tada pokusavaju da dokuce sta nije u redu sa tom jadicom, koja se ne ponasa kul. Druga devojka njih dve prezrivo gleda, uvidevsi da se podsmevaju divnoj devojci, prilazi im, i krece da peva,opici legendarnu rok pesmu, one gledaju sta se desava i odlaze u cudu. Ja se smejem, pruzam ruku devojci, i krecem sa njom da razgovaram o svemu sto sam uocila. Slazemo se potpuno sto se svega tice, umiremo od smeha, i katastrofalno pocinjemo da iritiramo fine i uzdrzane Srbe, koji su sada u Knezu,a tesko je odrzati koncentraciju potrebnu da Srbin izgleda kao nedivljak. Nas dve to ne zanima, pocinjemo da pevamo sa gitaristom, i privlacimo paznju mnogih ljudi. I tako, dan tece, sve se ponavalja, pada mrak. Tada vise nista nije toliko fino, divno obucene devojke,koje se vracaju kuci pijane, muskraci koji ih jure, fine lepo obucene zene,za divno cudo trezne, mirno setaju. Ali je Knez vraski lep. Beograd je vraski lep. Samo ima jednu manu, koja me nekada tera da placem... Samo ga ljudi kvare. Samo mi smetaju Srbi divljaci, koji bi coveka za Facebook slikali dok umire, koji bi to postavljali na statuse, koji bi se pored mrtvaka slikali, koji prosjaku ne bi ni paru dali, a prodaju bubreg za koncert J-Lo.

Meni deka kaze da je nekada bilo lepo, da su ljudi bili bliski, da je vladala harmonija, doduse ponekad narusavana, ali cemu drugo i sluzi? Gde je nestalo to vreme? Cini mi se da je ostao samo prah od tog vremena,koji su udahnule Beogradske ulice,duboko sakrile ispod asvalta,toliko da retko ko uspe da oseti tu ljubav, slogu i zivot. Jedino smo prah losih strana udahnuli, i sada se vise nego ikada trudimo da se taj prah rasiri, i postajemo tako robovi vremena, hladni za sve, okupirani samo i jedino sobom. Tuzno.